ADVOKATSKA KOMORA PODGORICA CRNA GORA
K O D E K S ROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA - STRANA 2
d)Zabrana zloupotrebe tajne

Kada ne postoje uslovi za otkrivanje tajne, advokat ne sme poverljive podatke da upotrebi na štetu klijenta, niti, bez izricite dozvole klijenta, u vlastitu korist ili u korist treceg lica.
Poverljive podatke, do kojih je došao u zastupanju pravnog lica ili druge organizacije, advokat ne sme da upotrebi na njihovu štetu, niti na štetu bilo kog njihovog zainteresovanog clana, izuzev na štetu clana protiv koga je zastupanje usmereno.

III.Advokatska kancelarija

Osnovno pravilo

Prostor, uredenje i oznacavanje advokatske kancelarije treba da odgovaraju znacaju i ugledu advokatske profesije.

Označavanje kancelarije

100.Tabla na zgradi, natpis na ulazu, pecat, posetnica i zaglavlje na štampanom materijalu, pomocu kojih advokat oznacava svoju kancelariju, radno vreme i sredstva saobracanja sa klijentima i strankama, ne smeju oblikom, velicinom, obradom i celokupnim izgledom da odstupaju od profesionalnih standarda i civilizovanog nacina predstavljanja, niti da stvaraju utisak nametljivosti, neukusa ili reklame.
101.Advokatska kancelarija ne sme da bude oznacena:

drugim nazivom osim imena advokata;

putokazom izvan unutrašnjosti zgrade, niti putokazom u unutrašnjosti zgrade koji bi predstavljao ponovljenu tablu, ili izazvao zabunu, ukoliko u istoj zgradi ima više od jednog advokata;
svetlosnim ili zvucnim uredajima;
tablom postavljenom uspravno u odnosu na fasadu zgrade;
tablom penzionisanog ili umrog advokata, ostavljenom uz tablu preuzimatelja kancelarije, ili na mestu na kojem je bila kancelarija, u periodu dužem od godinu dana posle penzionisanja ili smrti;
strucnim ili akademskim zvanjem advokata, koje nije priznato u skladu sa zakonom i Statutom.

Zajednicka advokatska kancelarija, ukoliko u njoj ima veci broj advkata, može da nosi naziv sa imenom samo jednog ili nekolicine, uz dodatak »i drugi«, ali tada imena svih advokata moraju biti navedena u natpisu na ulazu u kancelariju i u zaglavlju štampanog materijala kancelarije.

v) Oglašavanje promena

Otvaranje, preseljenje i preuzimanje kancelarije i udruživanje i prestanak udruživanja advokata, advokat može da oglasi u dnevnoj štampi, bez sadržaja i grafickih rešenja kojima bi se stvarao utisak reklame, najviše dva puta u periodu od tri meseca posle nastupanja promene.
O promenama iz pravila 103. advokat može cirkularnim pismom da obavesti samo svoje klijente i saradnike, druge advokate, sudske veštake, pravosudne organe, organe uprave i strucna udruženja pravnika.
Advokat koji je preselio kancelariju, ili istupio iz zajednicke advokatske kancelarije, može na mestu na kojem se nalazila kancelarija najduže šest meseci da ostavi belešku na novoj adresi.

g) Upotreba pečata

Advokat je ovlašcen i dužan da pecat svoje advokatske kancelarije upotrebljava samo za vlastitu advokatsku delatnost.
Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat:

podneske i isprave koje je sastavio ne overi pecatom svoje advokatske kancelarije;
uz pecat svoje advokatske kancelarije ne stavi svoj potpis, paraf ili faksimil, ili ne obezbedi da potpis ili paraf, s njegovim odobrenjem, stavi njegov advokatski pripravnik;
pecat svoje advokatske kancelarije daje drugome na samostalnu upotrebu, ili pecat tude advokatske kancelarije koristi za svoje potrebe;
pecat svoje advokatske kancelarije drži bez nadzora na mestu dostupnom licima koja nisu ovlašcena za upotrebu pecata;
dozvoljava svom službeniku ili pripravniku da pecat advokatske kancelarije koristi bez njegovog znanja i odobrenja, i bez odgovarajuce kontrole podnesaka i isprava na kojima je pecat otisnut;
koristi, ili drugome dozvoljava da koristi, pecat svoje ili tude advokatske kancelarije, nakon što su on ili advokat, o cijem se pecatu radi, brisani iz imenika advokata, ili za vreme dok im miruju advokatska prava i dužnosti.

IV. Nagrada i naknada troškova

a)Osnovno pravilo

Nagradu i naknadu troškova za svoj rad advokat obracunava i naplacuje u novcu, prema propisanoj Tarifi.

b)Nedopušteni sporazumi i postupci

Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat:

umesto nagrade ugovara potpuno ili delimicno preuzimanje spornog prava cije mu je zastupanje povereno, odnosno ugovara i prima kao svoju nagradu deo novcanog iznosa ili druge vrednosti, koji bi, po odluci suda, drugog organa ili organizacije, u predmetu u kojem zastupa, trebalo da pripadnu njegovom klijentu, ili za koje je zahtjev suprotne strane odbijen (pactum de quota litis);
unapred i nezavisno od poznavanja imovinskih prilika i platežnih sposobnosti klijeta, odobrava ili ugovara besplatno zastupanje, nagradu i naknadu troškova nižu od propisane Tarife, ili drugu vrstu popusta;
zakljucuje ugovor o nagradi, iskorišcavajuci težak položaj klijenta, ili zloupotrebljavajuci vlastitu ulogu zastupnika da bi položaj klijenta neistinito predstavio teškom ili težom nego što jeste;
sa klijentom ugovara i od njega prima nagradu za odbranu po službenoj dužnosti, ili za zastupanje siromašnih po odluci advokatske komore;
od klijenta traži ili prima nagradu i naknadu troškova koji ne služe dopuštenim svrhama;
bez znanja i odobrenja klijenta, dok je zastupanje u toku, prima nagradu i naknadu troškova od treceg lica.

v) Dopuštena odstupanja

Nije u suprotnosti sa pravilima Kodeksa kada advokat:

iz obzira prema imovinskim prilikama klijenta naplatu nagrade prilagodi njegovim platežnim sposobnostima, bilo tako što ce prihvatiti isplatu u delimicnom iznosu ili po okoncanju postupka, bilo tako što ce se, ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromaštu, nagrade odreci;
sa klijetnom slobodno ugovori nagradi, ukoliko, za zastupanje odredene vrste i složenosti, nagrada u Tarifi nije uopšte ili nije na jasan nacin propisana;
ugovorenu nagradu veže za uspešan ishod zastupanja, ukoliko to odgovara prirodi slucaja, ne ugrožava njegovu nezavisnost i nije suprotno zabrani iz pravila 109.1;
ne traži nagradu za zastupanje drugog advokata, ili supružnika, dece ili roditelja pokojnog advokata;
primi neugovorenu nagradu, koju mu ponudi klijent ili drugo lice sa znanjem i odobrenjem klijenta dok je postupak u toku, a i bez znanja klijenta kada je postupak završen, ukoliko ih sam nije na to naveo, ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podržavao suprotnu stranku, ukoliko je nagrada u srazmeri sa obimom, vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje, i ukoliko sa drugim licem, bez znanja klijenta, nije ugovorena subrogacija;
izuzetno, umesto nagrade i naknade troškova u novcu, u cilju namirenja potraživanja, od klijenta primi vrednosti druge vrste, pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav nacin razduženja, da predate vrednosti nisu potcenjene ili da zamena ispunjenja ne sadrži elemente iskorišcavanja teškog položaja klijenta i narušava ugled advokature.

Odluku da postupi na jedan od nacina iz pravila 110.1.  i 110.4. advokat ne sme da donese olako, bez pethodnih provera, nti s ciljem da postigne poslovni prestiž, pribegne nelojalnoj konkurenciji, ili izazove utisak reklame.
Ugovorena nagrada treba da bude primerena vrsti i obimu rada, a sporazum o njoj treba da bude sacinjen u pismenom obliku.

g) Paušalna nagrada

Advokat može da za stalnu savetodavnu pomoc ugovori paušalnu nagradu, u visini koja je primerena vrsti i obimu njegovih obaveza.

d) Predujam

Advokat ima pravo na predujam nagrade i troškova za svoj rad, i nagrade i troškova za rad drugoga za koji licno jamci.
Advokat ima pravo da, izuzetno, umesto predujma u novcu, ugovori obezbedenje druge vrste, pod uslovom da je ugovor pravno dopušten i da se njime ne ogranicava poslovna delatnost klijenta.

d) Naplata

Naplati nagrade i troškova advokt ne treba da pristupa na mestu i na nacin koji ce narušiti ugled advokature i njegov vlastiti ugled.
Pre nego što protiv klijenta pokrene postupak pred sudom radi naplate nagrade i troškova, poželjno je da advokat pismeno upozori klijenta i ostavi mu primeren rok za ispunjenje obaveze, a u sporu ne treba da nastupa sa revanšistickim pobudama i da klijenta izlaže novim nepotrebnim izdacima.
Nenaplacenu nagradu i troškove advokat ne treba da ustupa, niti da njihovu naplatu poverava licu koje se bavi naplatom potraživanja.

V. Medjusobni odnosi advokata

Osnovno pravilo

Medusobni odnos advokata treba da izražava uvažavanje same advokatske profesije.

Medjusobno uvažavanje

Obaveza da sa drugim advoktima uspostavlja i održava dobre kolegijalne odnose nalaže advokatu:

da se prema drugom advokatu ophodi uctivo, bez omalovažavanja, izvrgavanja podsmehu, ogovaranja, vredanja, ili drugog napada na licnost;
da drugog advokata ne poistovecuje sa njegovim klijentom;
da na raspravama ne prekida niti na drugi nacin ometa drugog advokata, osim u granicama propisanim pravilima postupka;
da bez odlaganja odgovori na službeno obracanje drugog advokata;
da ne odbija prijem dostava koje mu upucuje drugi advokat;
da se pridržava vremena dogovorenog za poslovni sastanak sa drugim advokatom;
da o molbi za odlaganje ili pomeranje pocetka rocišta, uvek kada je to moguce, obavesti drugog advokata koji zastupa u istom postupku;
da ne koristi procesne mogucnosti na štetu suprotne stranke, izuzev onih cije nekorišcenje bi imalo prekluzivne posledice za osnovno pravo ili pravno sredstvo njegovog klijenta, ukoliko je drugi advokat najavio zastupanje suprotne stranke i ukoliko zna da postoje opravdani razlozi koji su drugog advokata sprecili da pristupi na rocište;
da ne stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom bez znanja i odobrenja njenog advokata, osim ako se na drugi  nacin ne može izeci nastupanje docnje;
da o službenom kontaktu, koji je na bilo kakav nacin ostvario sa suprotnom strankom, bez odlaganja obavesti advokata koji tu stranku zastupa;
da se, ako je po stažu mladi, predstavi po stažu starijem advokatu;
da bez dogovora sa drugim advokatom ne navodi odlazak i ne odvodi njegove službenike i saradnike;
da poteškoce u vodenju predmeta i neuspeh u bio kojoj pravnoj stvari ne pravda pripisivanjem upotrebe nedozvoljenih sredstava advokatu suprotne stranke, niti da podržava takvo uverenje svog klijenta, osim ako on ili njegov klijent ne raspolažu dokazima koji bi obavezivali na podnošenje krivicne ili disciplinske prijave.

Ukoliko su kolegijalni obziri u suprotnosti sa interesima klijenta, interesi klijenta imaju prednost.

v) Profesionalna saradnja

Obaveza da sa drugim advokatima uspostavlja i održava dobru profesionalnu saradnju, nalaže advokatu:

da prihvati zamenjivanje advokata koji to od njega traži, ili da, ako je iz opravdanih razloga sprecen, a nema vremena da obavesti kolegu i da ovaj pronade drugog zamenika, sam izabere drugog advokata i prepsti mu zamenu, ili preduzme druge mere koje bi otklonile posledice propuštanja procesne radnje za koju je zamena tražena;
da o rezultatima zamene bez odlaganja obavesti advokata koji je zamenu tražio;
da advokatu, od koga traži zamenu, na vreme dostavi punomoc, neophodne podatke i uputstva;
da za zamenu i drugu pomoc koju je tažio licno jamci u pogledu naplate nagrade i troškova;
da u pružanju pomoci inostranom advokatu vodi racuna da je odgovoran za savete i tumacenja koje daje, da prihvati samo takve slucajeve koje je u stanju da obradi strucno, bez odugovlacenja i preporucljivo je na jeziku na kojem mu se strani kolega obratio, ili da, u situaciji opisanoj u tacki 1. ovog pravila, uz povecanu odgovornost za izbor, izabere i preporuci advokata.

Interesi profesionalne saradnje i kolegijalnosti preporucuju advokatu:

da sa drugim advokatom razmenjuje strucna znanja i mišljenja;
da drugom advokatu pruži zatraženu strucnu pomoc, osim ako ova znatno prelazi meru uobicajene razmene znanja i mišljenja, ili ako bi bila na štetu interesa klijenta;
da za zamenjivanje drugog advokata, osim u slucaju drugacijeg dogovora, ne traži više od polovine nagrade propisane Tarifom.

g) Zajedničko zastupanje

Interesi profesionalnosti i kolegijalnosti, i pravo klijenta da u istoj stvari ima više od jednog zastupnika, nalažu advokatu:

da ne sprecava klijenta da, pored njega, za zastupanje ovlasti i drugog advokata ;
da pre nego što se prihvati zastupanja stranke koja, uz advokata koji je zastupa, u istoj stvari želi da ovlasti i njega, o tome obavesti kolegu koji vec ima punomoc i sa njim pokuša da usaglasi stavove o organizaciji i pravnim osnovama zastupanja;
da u zajednickom zastupanju, sa drugim advokatom ili advokatima, stalno usaglašava shvatanja, dogovara podelu posla i nastoji da u odnosima sa klijentom, zastupnikom suprotne stranke, sudom i drugim organima i organizacijama, nastupa kao uskladen, medusobno dobro obavešten i u svoje stavove uveren strucni tim.

d) Preuzimanje zastupanja

Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju u istoj stvari još uvek zastupa drugi advokat, advokat je dužan:

da odbije razmatranje predmeta i preuzimanje zastupanja, i obavesti stranku o razlozima zbog kojih to cini;
da ne ocenjuje rad svog kolege;
da kolegu obavesti o razgovoru sa strankom, izuzev ako se stranka naknadno opredeli samo za savetovanje i ako izjavi da o savetovanju ne želi da obavesti svog zastupnika.

Kada mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koja tvrdi da je u istoj stvari više ne zastupa drugi advokat, advokat je dužan:

da se, pre nego što zastupanje prihvati, na pouzdan nacin uveri da je prethodno zastupanje prestalo i da za isto stranka dotadašnjem advokatu ne duguje nagradu i troškove.
da o preuzetom zastupanju obavesti kolegu cije je zastupanje prestalo.

Kada mu se stranka, koju u istoj stvari zastupa drugi advokat, obrati samo za savetovanje, advokat je dužan da se ogranici na razmatranje cinjenicnih i pravnih pitanja, a uzdrži od ocene rada svog kolege.

d) Rešavanje sporova

Obaveza da osujeti ili otkloni sporove i poremecene odnose sa drugim advokatom, nalaže advokatu:

da poremecene odnose nastoji da popravi;
da ne dozvoli da poremeceni odnosi dodu do izražaja pred sudom i drugim organom ili organizacijom pred kojima zastupa, ili da zbog njih pomoc, koju treba da pruži svom klijentu, na bilo koji nacin bude ogranicena ili uskracena;
da licne sporne odnose ili sporne odnose svog klijenta sa drugim advokatom, pre obracanja sudu ili drugom nadležnom organu, pokuša da reši na miran nacin, osim ako preti opasnost od nastupanja zastarelosti, ili ako bi to ocigledno bilo na štetu njegovog vlastitog ugleda i dostojanstva;
da uvek, kada to dopuštaju okolnosti, odmereno i obzrivo, bez prisustva trecih lica, ukaže kolegi na postupke koji su suprotni zakonu, Statutu ili Kodeksu;
da disciplinsku ili drugu prijavu protiv kolege podnese samo ako pokušaji i ukazivanja iz tacke 3. i 4. ovog pravila nisu dali rezultata, ili ako je kršenje zakona, Statuta i Kodeksa tako ozbiljno, ocigledno, bezobzirno ili istrajno, da njegove posledice ne trpe odlaganje, niti bi mirnim putem, ili bilo kakvim dobronamernim ukazivanjem, mogle biti otklonjene.

E) Zajednička advokatska kancelarija

Dva ili više advokata mogu raditi u istoj kancelariji samo ako pripadaju  istoj zajednickoj advokatskoj kancelariji.
Pripadnost zajednickoj advokatskoj kancelariji ne iskljucuje primenu pravila Kodeksa, niti mogucnost da advokat traži da bude osloboden zadataka koje smatra suprotnim svojoj savesti ili štetnim za svoju nezvisnost.
Nezavisnost i samostalnost advokata, koji je clan zajednicke advokatske kancelarije, mogu biti ograniceni samo: ugovorenim uslovima rada, u pravu na prihvatanje licne klijentele, i u pravu na samostalno prihvatanje, odbijanje i otkazivanje zastupanja, ukoliko se ne radi o licnoj klijenteli.
U zajednickoj advokatskoj kancelariji advokat je dužan da u najvecoj mogucoj meri uvažava pravna shvatanja strucnog kolegijuma ili vecine advokata, da u pogedu organizacije rad, medusobnih nesuglasica i odnosa prema klijentima i trecim licima posebno pazi da postupa u skladu sa pravilima 124.3. i 128.2., i da ne istupa iz kancelarije u vreme i na nacin koji bi kancelariji pricinili štetu ili povredili interese klijenata.
Odgovornost advokata, propisana unutrašnjim pravilima zajednicke advokatske kancelarije, ne iskljucuje odgovornost koja proizilazi iz povrede pravila Kodeksa.

VI. Advokat i advokatska komora

Osnovno pravilo

Advokatska komora je središte zaštite advokatske profesije i ostvarivanja statusnih prava advokata.

Obaveze advokata

U odnosu prema advokatskoj komori, advokat je dužan:

da se ophodi sa pristojnošcu i sa uvažavanjem njenog ugleda, autonomije i integriteta;
da poštuje i izvršava odluke njenih organa;
da blagovremeno i u potpunosti ispunjava svoje materijalne obaveze;
da blagovremeno prijavi sve promene i pravne poslove, koji podležu njenoj evidenciji i kontroli;
da se odazove na poziv, dode na razgovor i bez odlaganja odgovori na pismeno obracanje njenih nadležnih organa;
da u službenom saobracanju iznosi istinite podatke;
da dostavi tražene isprave i pruži tražena objašnjenja, osim ako bi time povredio obavezu cuvanja advokatske tajne;
da položaj u njenim organima i radnim telima ne koristi u svrhu reklame, a obaveze koje iz tog položaja proizilaze izvršava savesno, strucno i blagovremeno;

Advokat treba da ucestvuje u radu Skupštine i drugih otvorenih sastanaka u advokatskoj komori, da bez opravdanog razloga ne odbija izbor i imenovanje u organe i radna tela advokatske komore i da, svojim predlozima i drugim vidovima saradnje, doprinosi ostvarivanju ciljeva i zadataka advokatske komore.
Pravila koja važe za odnos i obaveze advokata prema advokatskoj komori primenjuju se i na druge oblike organizovanj advokata, koje je odobrila advokatska komora.

VII. Advokat, sud i drugi organi vlasti

Osnovno pravilo

Odnosom prema sudu i drugim organima vlasti advokat izražava uvažavanje nacela zakonitosti i uvažavanje sopstvenog poziva, kao ravnopravnog cinioca pravosuda.

Medusobno uvažavanje

Prema sudu i drugim organima vlasti advokat treba da se ophodi odmereno i uljudno, nastojeci da obezbedi isto takvo ophodenje svog klijenta, kao i predstavnika ovih organa prema sebi i svom klijentu.
Uvažavanje suda i drugih organa vlasti advokat ispoljava, izmedu ostalog, i nacinom na koji se na rasprava i u službenim kontaktima izražava, ponaša i odeva.
U podnescima i usmenim izlaganjima advokat treba da bude jasan, sažet, umesan, logican i ubedljiv, a kritiku koju upucuje sudu i drugim organima vlasti ne sme da bude saopštena na uvredljiv, podrugljiv ili potcenjivacki nacin.

v) Zabrana zloupotrebe

Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat:

utice na tok postupka i odluku suda i drugih organa vlasti neprofesionalnim sredstvima, tako što se obraca ustanovama i licima koji se ne smeju uplitati u raspravljanje i odlucivanje, ili što na drugi nacin cini ili podstice nedozvoljene pritiske;
licne prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti ispoljava pred klijentom, suprotnom strankom i njenim zastupnikom, ili pred ovim licima stvara privid takvih odnosa;
pred klijentom, suprotnom strankom ili njenim zastupnikom, uoci rasprave, ulazi u sudnicu pre nego što je prozvan, ili se, posle završetka rasprave, u sudnici zadržava i nakon izlaska ovih lica;
nepovoljan tok i ishod postupka pravda pripisivanjem korupcije i drugih vidova zloupotrebe sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti, ili podržava takvo uverenje svog klijenta, osim ako on ili njegov klijent raspolažu dokazima koji bi ih obavezivali na podnošenje krivicne prijave ili disciplinske prijave;
zloupotrebljava ulogu branioca da bi svom klijentu, ili posredstvom svog klijenta, koji je u pritvoru ili na izdržavanju kazne, drugim pritvorenicima ili zatvorenicima krišom doturao pisma, poruke i predmete koji inace podležu kontroli, ili je njihovo posedovanje zabranjeno;
pribegava procesnim zloupotrebama, a narocito iznošenju neistinitih podataka i dokaza.

VIII. Advokat i advokatski pripravnik

Osnovno pravilo

U interesu advokature je obuka advokatskih pripravnika za advokatsku profesiju i za druga zvanja u pravosudu.

Obaveze advokata

Kada za to ima potrebe i mogucnosti, advokat treba da primi diplomiranog pravnika na advokatsko-pripravnicki rad.
Advokat je dužan:

da pripravnika osposobi za samostalno obavljanje advokatske profesije i drugih zvanja u pravosudu, tako što ce mu preneti sva potrebna znanja i iskustva, poveriti mu vežbu u što raznovrsnijim postupcima i predmetima, i posvetiti punu pažnju njegovoj obuci, nadziruci, ispravljajuci i usmeravajuci njegov rad;
da pripravnika uputi na upoznavanje sadržaja Statuta i Kodeksa;
da pripravnika, koga prima na rad, prijavi advokatskoj komori i drugim nadležnim organima, a da ne prima i prijavljuje pripravnika za koga zna da ce njegov rad biti prividan, ili da nece biti stalan;
da pripravnika nagraduje u skladu sa zakonom i ugovorom;
da pripravniku omoguci uslove rada u skladu sa zakonom i ugovorom, i ne iskorišcava ga za poslove koji nisu u vezi sa pripravnickom vežbom;
da omoguci pripravniku dovoljno slobodnog vremena za pripremu pravosudnog ispita;
da sa pripravnikom ne zakljucuje ugovore o podeli dobiti, ili ugovore o ortakluku;
da se prema pripravniku drugog advokata, kako na raspravi kada zastupaju suprotne stranke, tako i izvan rasprave, ophodi sa pedagoškim taktom i ne zloupotrebljava njegovo neiskustvo i nedovoljno znanje.

v) Obaveze pripravnika

Advokatski pripravnik je dužan:

da se prema advokatu kod koga radi ophodi sa uvažavanjem i da se pridržava njegovih uputstava i naloga, osim ako su usprotni zakonu, Statutu i Kodeksu;
da upozna sadržaj Statuta i Kodeksa i pridržava se njihovih odredaba i pravila;
da pripravnicku vežbu iskoristi za što potpunije sticanje znanja i iskustva, i da nastoji da se što bolje osposobi za samostlan rad;
da svoj rad obavlja stvarno i stalno i da se, u isto vreme, ne bavi drugim poslom u vidu zanimanja;
da ne prima vlastite klijente i ne vodi vlastite predmete;
da se u prvom službenom susretu predstavi drugim advokatima, sudijama i drugim predstavnicima organa vlasti.

IX. Advokat i suprotna stranka

Osnovno pravilo

Advokat treba da uvažava pretpostavku da suprotna stranka nastupa sa jednakim osjecajem pravicnosti i sa jednakom uverenošcu u svoja prava, kao i njegov klijent.

Odnos prema suprotnoj stranci

Prema suprotnoj stranci advokat je dužan da se ophodi odmereno i uctivo, ali ne i kolebljivo, popustljivo i na štetu odlucnog zastupanja interesa svoj klijenta.

Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat:

iskorišcava neukost, zabludu, ili zaplašenost suprotne stranke, pogotovo kad ova nema zastupnika, da bi za svog klijenta postigao neopravdan uspeh;
prema suprotnoj stranci upotrebljava pretnju ili prinudu, ili joj bez osnova negoveštava štetne posledice;
suprotnu stranku izaziva i podstice na nedopušteno ponašanje;
stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom, bez znanja svog klijenta, ili na nacin opisan u pravilu 120.9.;
povodom neodmerenih i nepristojnih izjava koje je suprotna stranka dala o njemu i njegovom klijentu, u uzbudenju izazvanom na raspravi, podstice svog klijenta na krivicno gonjenje ili sam pribegava krivicnom gonjenju, osim ako je to neophodno d bi se obezbedio interes klijenta.

G. PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA

U disciplinskim predmetima, koji nisu pravnosnažno okoncani, pravila ovog Kodeksa primenjivace se samo ukoliko su povoljnija za advokata protiv koga se vodi disciplinski postupak.
Ovaj Kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije u Beogradu.


Broj: 1/1-99
U Beogradu, 16. januara 1999. godine
ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE

PREDSEDNIK
ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE
adv. Tomislav Š. Dedić, s.r.

Ovaj Kodeks je objavljen na oglasnoj tabli Advokatske komore Jugoslavije, 06. aprila 1999. godine, i stupa na pravnu snagu 14. aprila 1999.

ZAMENIK PREDSEDNIKA
ADVOKATSKE KOMORE JUGOSLAVIJE

adv. Milan Vujin, s.r.



ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE
ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE, BRATSTVA I JEDINSTVA 7, PODGORICA
ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE
ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE
Kontakt telefon i faks +382 (0)20 602 805, 602 807
Advokatska komora Crne Gore, Bratstva i jedinstva 7.
81000 Podgorica, Crna Gora
Radno vrijeme: ponedeljak - petak, 9-15 časova
Kontakt telefon i faks +382 (0)20 602 805, 602 807, Mob: +382 67 223 230
Kontakt osoba: Bojana Jovanović - tehnički sekretar
Elektronska pošta advkomora@t-com.me
© 2016 ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE. All Rights Reserved
ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE
Designed by MONTENEGRO BIZNIS
Advokatura egzistira kao javna djelatnost u Crnoj Gori od 14.12.1909.godine, kada je donijet Zakon o javnim pravozastupnicima Knjaževine Crne Gore.
ADVOKATSKA KOMORA PODGORICA CRNA GORA